На основу еколошке валоризације коју је спровео Завод за заштиту природе Србије, предложено је да се 2955,32 хектара природног добра „Карађорђево“ стави под заштиту као специјални резерват природе – резерват за одржавање фонда високе дивљачи, у категорију од великог значаја (II категорија). Специјални резерват природе „Карађорђево“ је 2004. године уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (ICPDR). Године 2007. овај простор уврштен је у мрежу заштићених подручја на Дунаву (Danube Network Protekted areas), као једно од пет заштићених подручја из Србије. 2009. године је проглашен подручјем од међународног значаја за птице (IBA) под називом Букински рит.
Мозаик шумских и барско-мочварних биљних заједница са појединим ретким и угроженим врстама су од посебног значаја за очување укупног биодиверзитета, па се на тим основама заснива пројектовани концепт заштите и коришћења. У групу биљних врста панонског обележја се убраја Црни глог (Crataegus nigra).
У подручју водотока Мостонге од водене вегетације забележени су представници реликтног медитеранског карактера од којих је значајно присуство белог локвања (Nymphaea alba). Ова врста се налази на списку Црвене листе флоре Србије. Медитерански карактер флоре овог подручја наглашава присуство субмедитеранске врсте дремовца (leucoium aestivum). На подручју Букинског рита, из групе значајних врста мочварне вегетације, евидентиране су популације лековите врсте иђирота (Acorus calamus). Ова врста је стављена под заштиту као природна реткост због опасности да ишчезне, те је искључен сваки облик њеног коришћења, сем у научне и образовне сврхе. На подручју Букинског рита борави 11, а гнезди се 13 врста птица, које се налазе на Листи птица које су угрожене или потенцијално угрожене у Европи. Посебну вредност СРП „Карађорђево“ даје гнежђење орла белорепана (Haliaetus albicilla). Орао белорепан се на овом подручју гнезди већ дужи низ година и као ретка и угрожена врста стављен је на Црвену књигу птица света. Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка високе дивљачи, пре свега европског јелена (Cervus elaphus) и дивље свиње (Sus scrofa), за које овај простор представља центар за очување генетског фонда.
